Tragovi na Nebu: Tajne Avionskih Tragova

Otkrijte tajne tragova aviona u "Tragovima na nebu." Saznajte šta su tragovi, kako nastaju i koji faktori utiču na njihovo trajanje. Istražite ulogu kerozina i aditiva poput aluminijuma u stvaranju ovih fenomena na nebu. Otkrijte nauku o kristalizaciji vodene pare i njen uticaj na našu atmosferu. Savršeno za entuzijaste avijacije i radoznale umove! Pročitajte sledeći EasyDaily tekst.

Šta su tragovi na nebu?

Tragovi na nebu koje vidite su najčešće vodena para koja se kristališe na temperaturama od -50 do -60 °C.

Koliko dugo će se zadržati tragovi na nebu?

Zadržavanje tih tragova zavisi od:

– Visine leta: visine na kojoj avion leti (odnosno temperature na toj visini)
– Vremenskih uslova: vremenskih uslova na datoj visini (da li ima vetra i koje jačine)
– Vrste kerozina: koja varira u zavisnosti od standarda zemlje proizvođača.

Kako nastaju tragovi na nebu?

Zar nije kerozin uvek i svuda isti?

Da li ste znali da u automobil sipate različito gorivo, ne samo svaki put, već i u zavisnosti od godišnjeg doba?

Iako postoje standardi, varijacije u frakcijama nafte dovode do tolerancija prilikom proizvodnje naftnih derivata. Postoje zimsko i letnje gorivo koje sadrži različite aditive prilagođene vremenskim uslovima. Ovi aditivi pomažu da se gorivo ne zamrzne zimi ili da ne isparava leti, a takođe utiču na performanse motora i sadržaj izduvnih gasova.

Zašto se dodaju aditivi?

Nekada je olovo bilo prisutno u benzinu kao aditiv (olovni tetraetil), dok se danas koristi bezolovni benzin sa oktanskim brojem 95 ili 100. Aditivi se dodaju ne samo zbog otpornosti na zamrzavanje i isparavanje, već i da spreče nekontrolisano sagorevanje pre neophodnog trenutka kada svećica stvara varnicu kod benzinskih motora, ili kada se dostigne pritisak za samozapaljenje kod dizel motora.

Odakle voda u kerozinu?

Hemijska formula kerozina je uglavnom C12H26−C15H32, ali može varirati i biti C9H20−C14H30. To utiče na rezultate hemijskih reakcija i količinu vodene pare u izduvnim gasovima.
U procesu sagorevanja dolazi do sledeće reakcije:
½ C12H26−C15H32 + 29O2 → 27CO2 + 58H2O
Voda se, na temperaturama od -50 do -60 °C, momentalno kristališe i stvara beli trag.

Magija belog praha na nebu

Na kraju, ono što vas možda najviše zanima jeste dodavanje aluminijuma kao aditiva. On se koristi zbog oslobađanja veće količine toplote u procesu sagorevanja i smanjenja potrošnje goriva. Aluminijum se dodaje u obliku Al2O3, koji u procesu sagorevanja reaguje sa H2O, stvarajući aluminijum okside i hidrokside, od kojih je najčešći aluminijum hidroksid (AL(OH)3) u vidu belog praha koji se raspršuje s izduvnim gasovima.

Al2O3 + 3H20 → 2Al(OH)3