Zamislite samo, Vi i Vama draga osoba uživate uz čašu vina pored kamina. Prava idila, zar ne? Ali da li je baš to vino koje pijete zdravije od onog drugog koje ste možda mogli da kupite? Da li uopšte postoji razlika izmedju crnog i belog vina i da li upravo pijete pravo ili veštačko vino iako piše da je rok trajanja neograničen?
Odgovore na ova pitanja nađite u ovom kratkom tekstu koji će Vam malo pomoći da Vaš izbor vina ubuduće bude ispravniji.
Naravno da postoji razlika u spravljanju crnog i belog vina, a tajna je u zrnu. Bela vina se dobijaju vrenjem mošta a crna vrenjem kljuka. Prilikom prerade belog groždja se odstranjuju i kožica i koštice i peteljke pa se samo „mesnati“ deo zrna groždja koristi, dok se kod crnog groždja preradjuje celo zrno. Bela vina su osetljivija i zahtevaju posebnu negu, a čak se mogu dobiti i brzim postupkom prerade crnih sorti groždja.
Ako se pitate koje je vino zdravije kratak odgovor je crno vino jer sadrži veći procenat minerala, tanina, groždjanog šećera i biološki su vrednija i kvalitetnija od belih.
Da biste proverili da li je vino pravo ili veštačko, obojeno ili sasvim prirodno možete veoma brzo i lako sprovesti sledeći test i to u kućnim uslovima:
U staklenu čašu sipati vodu i 4 kašike vina koje ćete veoma lagano izručiti u tu čašu. Ako je obojeno ili veštačko ono će se izmešati sa vodom ili potonuti na dno, ali ako je prirodno ono će ostati da pluta na površini vode i neće se izmešati sa vodom jer je pravo vino lakše od vode.
Pet faktora utiče na ukus vina: zemljište, klima, izloženost suncu, sorta i uzgajač groždja. Usled različite klime, vino daje različite rezultate. Dakle postoji razlika u vinima iste sorte groždja iz različitih zemalja, što znači da ćete biti iznenadjeni koliko je velika razlika u ukusima izmedju Chardonnay vina iz Francuske i na primer iz Čilea.
Kao što već sigurno znate, vino vremenom postaje sve bolje i ukusnije. To se dešava iz razloga što sa godinama dolazi do složene hemijske reakcije koja se odvija između šećera, kiselina i supstanci poznatih kao fenolna jedinjenja. Vremenom, ova hemijska reakcija može uticati na ukus vina na način koji mu daje prijatan ukus. Belo vino takođe ima prirodnu kiselost koja pomaže da se vremenom poboljša njegov ukus.
Među najpoznatija vina spadaju razne sorte vina koja vode poreklo iz: Španije, Portugalije, Italije, Francuske, Čilea i Argentine.
Nadamo se da ste čitajući ovaj tekst dobili neku korisnu informaciju i da ćete sledeći put više uživati u čarima i ukusima pravog vina. Pozovite Vaše društvo, odaberite pravo vino, a pored čaše vina pripremite i neki prefinjeni dezert čiji recept možete naći na stranici Hrana. Naša preporuka je izvrstan dezert sa kruškama i crnom čokoladom.
„U vinu je istina“, pa ne preturujte previše ako niste planirali da budete previše iskreni ovog puta.